16. Децембар 2018. 01:18:06 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 

Stranice: 1 [2]   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Nesreca na motoru :(  (Pročitano 6805 puta)
Crni Leptir
Gost
« Odgovor #15 poslato: 13. Април 2010. 05:40:50 »

Evo još jedna priča na istu foru, možda malo poznatija  Wink


ZAR NE ZNAS KO TI JE DAO SRCE?

Devojka upita svog mladica: -Da li si zaljubljen u mene? -Ne!!! -Da li mislis da sam lepa?? -Ne!!! -Da li sam ja u tvom srcu??? -Ne!!! -Da te napustim da li bi plakao za mnom??? -Ne!!! Ona se okrenu u nameri da ode s tugom u ocima i bolom u srcu...On je zagrli i rece joj: -Ja nisam zaljublje u tebe-JA TE VOLIM -Ja mislim da ti nisi lepa-TI SI PREKRASNA -Ti nisi u mom srcu-TI SI MOJE SRCE -Ja ne bih plakao kad bi me ostavila-UMRO BIH Zabavljali su se i jednog dana mu ona rece da je tesko bolesna i da mora operisati srce...Kada je krenula na operaciju nije se ni pozdravio s njom...Kad se vratila s operacije nije ga videla...Upitala je mamu gde je on a mama joj je odgovorila -ZAR NE ZNAS KO TI JE DAO SRCE???!!!!
Sačuvana
Crni Leptir
Gost
« Odgovor #16 poslato: 13. Април 2010. 06:24:41 »

Meni je ova lepša, a i pisana je po istinitom dogadjaju:  Grin


L U T A NJ A

 
          Ispred mene put i duga isprekidana bela linija. Ne nazirem mu kraj a ne sećam se ni početka.
Zvuk motora se meša sa šumom vetra dok lagano jezdim u još jednu besanu noć. Pred očima se smenuju farovi automobila, kamiona, pramen plave kose, figure zakasnelih pešaka, oči koje me gledaju kroz spušteni vizir i govore jezikom koji razumeju samo oni koji vole. Jedan trenutak pogleda, hiljadu neizgovorenih reči. Zatim opet bljesak farova... Vozim i budan sanjam. Prolazim izmedju šlepera i automobila opasno blizu, kamioni trube svojim vazdušnim sirenama, razmimoilazimo se u centimetre i nastavljamo svojim putevima.
Opet je čistina ispred mene, nema farova, ničega, a čudno, imam i dalje odsjaj u očima koji mi smeta da vozim. Biće da su to dve zvezde padalice koje su pale na moje kapke i spustile se niz trepavice ka obrazima.
         Kako je nekome malo potrebno za sreću: dva točka, drum i jedan u prolazu uhvaćen pogled.
Ispred mene put i duga isprekidana bela linija. Ne nazirem mu kraj a ne sećam se ni početka.
 
 
16.09.2009.
Sačuvana
Zorjana
***
Van mreže Van mreže

Starost: 29
Lokacija: Kula
Poruke: 989


HONDA CM 400 Custom


« Odgovor #17 poslato: 13. Април 2010. 06:42:04 »

divno Leptirko!  smlpoljubac
Sačuvana

Zorjana
Mladen BB
*
Van mreže Van mreže

Starost: 27
Lokacija: Bajina BaŠta
Poruke: 100


Yamaha xj650rj seca


« Odgovor #18 poslato: 19. Мај 2010. 11:01:07 »

Ovo je stvarno divno... svaka čast!  smlc014
Sačuvana

Lula i kabanica, britva i brojanica... a prijatelja k'o u kurjaka!
Jare
***
Van mreže Van mreže

Starost: 38
Lokacija: surcin boljevci
Poruke: 956


Honda shedow 600


« Odgovor #19 poslato: 19. Мај 2010. 12:43:41 »

 smlc014 applause applause applause
Sačuvana
olivera
****
Van mreže Van mreže

Starost: 43
Lokacija: sabac A-
Poruke: 1.039


Honda 180 TWIN


« Odgovor #20 poslato: 19. Мај 2010. 12:49:14 »

Evo još jedna priča na istu foru, možda malo poznatija  Wink
 
ZAR NE ZNAS KO TI JE DAO SRCE?
      -ZAR NE ZNAS KO TI JE DAO SRCE???!!!!

Ova mi se bas svidja prica  smlak smlak smlak smlak smlak smlak smlak :'( :'( :'( :'( :'( :'(

 
Sačuvana

MK ,,ORLOVI"
duskovranic
*
Van mreže Van mreže

Starost: 52
Lokacija: Pozega
Poruke: 25


Yamaha Virago 535


WWW
« Odgovor #21 poslato: 07. Децембар 2012. 06:55:25 »

Da bi jedna prica bila interesantna mora biti uverljiva , a ova je smesna.Znao je da nema kocnice, menjao kacigu, nije smanjivao gas (mozda je vozio niz Triglav). I ne dirajte Leptira,Covek  je samo realan i nista vise.
Sačuvana
slobans
***
Van mreže Van mreže

Starost: 59
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 540


Shadow 750 Spirit


« Odgovor #22 poslato: 07. Децембар 2012. 08:41:48 »

Mulj mi je u duši.

Ima dana kada mi je u duši mulj. Imam kamen u bubrezima, imam kamen u zuči, ko zna gde jos sve imam kamenja, vidi se to na ultrazvuku, rengenu, na aparatima raznim, al u dusi mi mulj...

I gledaju me doktori, koriste silne elektronike sa monitorima, raznobojnim lampicama, dijagramima. Pokazuju mi slike, objašnjavaju... Kalcifikacija, arteroskleroza, stresna stanja, holesterol... Koriste gomilu termina koje ne razumem, i ne želim da razumem, a nijedan da me pogleda u oči i da mi kaže:

... mulj ti je u duši...

Prolazi kroz mene život kao voda kroz široki, moćni Dunav. Ratovi, nesreće, tuge, poniženja, besmisleni sukobi i bolna razočaranja. I svaki dan koji prodje na obali, na krivini, na nekom sprudu, ostavi po koje zrnce peska. Pa mi je zato, valjda, mulj u duši...

Gledam veliki Dunav. I on je jadničak pun mulja. Ma kako ne bi bio ja ovakav malecan, sićušan, slabašan, šta sam ja spram Dunava?

Kada mi se nakupi mulja, a ja sednem izmedju dva tocka. Napred 19 tanka ko balerina, nazad 15 al siroka, onako ko suknja slovačke snajke nedeljom na pijaci... Pritisnem crveno dugmence koje odnekud, iz velike, velike daljine prizove čaroliju zvuka... Iz zimskog sna probudjeni meda gundja podamnom:

...ajdemo, brašo, kreni!

Polako, metar po metar, napuštam gradsko ludilo, kolone nestrplivih pešaka kojima život zavisi od toga dali će sekund ranije stići na drugu obalu, vozača automobila koji stisnutih vilica i namrštenih lica željno izčekuju tuđu grešku za kojom će prosuti buicu psovki, neidentifikovane ljudske mase u vozilima gradskog saobraćaja i tužnih, nedovršenih, neofarbanih, bezbojnih, bez prozora-bezokih, napuštenih zgrada i kuća... Idem na Frušku Goru.

Kada bebu, ljudsko mladunče, malenog patuljka nešto zaboli, uplaši, uznemiri uzmeš ga u naručje i nasloniš ga na grudi. Ne trebaju mu reči, treba mu samo ujednačeni ritam srca velikog, snažnog roditelja, zaštitnika, svemogućeg bića koje svojom ljubavlju može da otkloni sve probleme.

Dok lomim krivine ka Crvenom Čotu nebo širi svoje ruke prema meni, sunce me umiva, šuma me uzima u naručje, a snažno i jako srce ispod mene svojim dubokim glasom, basom, svojom umilnom pesmom u mirnom ritmu povezuje sve u jednu jedinu melodiju snage i lepote prirode i života...

I ispira taj jebeni mulj iz mene...
Sačuvana
slobans
***
Van mreže Van mreže

Starost: 59
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 540


Shadow 750 Spirit


« Odgovor #23 poslato: 07. Децембар 2012. 09:30:39 »

Eto, sad ispade da sam spamovao temu!

Prvo sam hteo nesto da napisem o onome klipu na pocetku, al onda me povukokose Leptirova LUTANJA, pa je do kraja ispalo sta je ispalo.

Valjda se niko nece ljutiti?
Sačuvana
kolar.peter
**
Van mreže Van mreže

Starost: 40
Lokacija: Backa Palanka
Poruke: 497


Honda Shadow vt500


« Odgovor #24 poslato: 07. Децембар 2012. 09:49:31 »

Mulj mi je u duši.

Ima dana kada mi je u duši mulj. Imam kamen u bubrezima, imam kamen u zuči, ko zna gde jos sve imam kamenja, vidi se to na ultrazvuku, rengenu, na aparatima raznim, al u dusi mi mulj...

I gledaju me doktori, koriste silne elektronike sa monitorima, raznobojnim lampicama, dijagramima. Pokazuju mi slike, objašnjavaju... Kalcifikacija, arteroskleroza, stresna stanja, holesterol... Koriste gomilu termina koje ne razumem, i ne želim da razumem, a nijedan da me pogleda u oči i da mi kaže:

... mulj ti je u duši...

Prolazi kroz mene život kao voda kroz široki, moćni Dunav. Ratovi, nesreće, tuge, poniženja, besmisleni sukobi i bolna razočaranja. I svaki dan koji prodje na obali, na krivini, na nekom sprudu, ostavi po koje zrnce peska. Pa mi je zato, valjda, mulj u duši...

Gledam veliki Dunav. I on je jadničak pun mulja. Ma kako ne bi bio ja ovakav malecan, sićušan, slabašan, šta sam ja spram Dunava?

Kada mi se nakupi mulja, a ja sednem izmedju dva tocka. Napred 19 tanka ko balerina, nazad 15 al siroka, onako ko suknja slovačke snajke nedeljom na pijaci... Pritisnem crveno dugmence koje odnekud, iz velike, velike daljine prizove čaroliju zvuka... Iz zimskog sna probudjeni meda gundja podamnom:

...ajdemo, brašo, kreni!

Polako, metar po metar, napuštam gradsko ludilo, kolone nestrplivih pešaka kojima život zavisi od toga dali će sekund ranije stići na drugu obalu, vozača automobila koji stisnutih vilica i namrštenih lica željno izčekuju tuđu grešku za kojom će prosuti buicu psovki, neidentifikovane ljudske mase u vozilima gradskog saobraćaja i tužnih, nedovršenih, neofarbanih, bezbojnih, bez prozora-bezokih, napuštenih zgrada i kuća... Idem na Frušku Goru.

Kada bebu, ljudsko mladunče, malenog patuljka nešto zaboli, uplaši, uznemiri uzmeš ga u naručje i nasloniš ga na grudi. Ne trebaju mu reči, treba mu samo ujednačeni ritam srca velikog, snažnog roditelja, zaštitnika, svemogućeg bića koje svojom ljubavlju može da otkloni sve probleme.

Dok lomim krivine ka Crvenom Čotu nebo širi svoje ruke prema meni, sunce me umiva, šuma me uzima u naručje, a snažno i jako srce ispod mene svojim dubokim glasom, basom, svojom umilnom pesmom u mirnom ritmu povezuje sve u jednu jedinu melodiju snage i lepote prirode i života...

I ispira taj jebeni mulj iz mene...

applause applause applause
 :like:
Sačuvana

Ride to live
Live to ride
MK ORLOVI
bobtin
*
Van mreže Van mreže

Starost: 35
Lokacija: Pirot
Poruke: 225


Harley-Davidson XL 1200C


« Odgovor #25 poslato: 08. Децембар 2012. 09:40:27 »

I meni svidja Slobina prica applause
Sačuvana

Kako je nastala Sicevacka klisura?.... Pirocanac izgubio dinar
Stranice: 1 [2]   Idi gore
Štampaj
 
Prebaci se na:  


Ispravan CSS! Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006-2008, Simple Machines LLC
SimplePortal 2.1.1 | Srpski prevod: www.tnenad.net


Orange2Gray © by Crip
Ispravan XHTML 1.0!