Anka
MK Shadows Srbija
Počasni član
 Van mreže
Starost: 20
Lokacija: Niska banja
Poruke: 1755
jamaha fazer 600
|
 |
« poslato: 07. фебруар 2010. 04:32:33 » |
|
Glavni "krivac" za nastanak Honde, čovek po imenu Soichiro Honda rodjen je 17 novembra 1906 godine u japanskom gradiću Yamahigashi.Soichirova porodica nije bila bogata. Njegov otac Gihei, po zanimanju kovač usadio je u njega ljubav prema mehanici. Sa 15 godina napusio je rodni grad i otišao u Tokio gde je 1922 dobio posao šegrta u auto servisu "Art Shokai". Brzo je napredovao i uskoro je postao jedan od najboljih majstora. Sa samo 17 godina kao mehaničar tima doprineo je osvajanju Chairman`s Trophy. Četiri godine nakon prve trke odlučuje da otvori svoj "Art Shokai" servis u mestu Hamamatsu.
Istorija fabrike počinje 1938 godine kada bivši radnik Art Shokai-ja Heja Bibani otvara fabriku za proizvodnju karika. Posao mu je dobro krenuo i nakon dvogodišnjih pregovora sa Toyotom potpisao je ugovor sa njima što ga je primoralo da značajno uveća proizvodne kapacitete. Nekoliko godina kasnije državu zahvata II svetski rat i najveći deo fabrike biva uništen. Tada na scenu stupa naš čovek. U zemlji je vladala velika kriza, nestašica benzina i saobraćajni kolaps. Soichiro je, svestan toga, odlučio da započne proizvodnju jeftinih i ekonomičnih bicikala sa motorom. Kupio je 500 komada dvotaktnih motora namenjenih pokretanju električnih generatora i 1946 godine njegova fabrika je počela da na ramove bicikala ugradjuje motore. Pošto je goriva bilo veoma malo, Honda je motore prepravio i počeo da proizvodi svoje gorivo od borove smole. Posao je dobro išao, ali su se motori puno kvarili, pa je odličio da konstruiše svoj agregat. Već sledeće godine ulicama je jezdio Hondin prvi motocikl, A-type, sa dvotaktnim motorom zapremine 50ccm koji je razvijao pola konjske snage. Zbog velikog oblaka dima karakterističnog mirisa koji je ostavljao iza sebe bio je poznat i kao „Chimney“ (dimnjak). Sledeće godine zapremina motora je uvećana na 90 ccm (B-type). 1949 počinje proizvodnja prvog motocikla koja se nije svela samo na stavljanje motora na ram bicikle. D-type je bio dosta ozbiljniji od svojih prethodnika, a Soichiro je učestvovao u razvoju svakog dela novog motocikla. To je bio prvi japanski motocikl sa nekom vrstom poluautomatskog prenosa pošto je imao 2 brzine, a kvačilo mu je bilo zakačeno za polugu menjača. Kako je proizvodnja pravog motora bila ostvarenje njegovog sna D-type je dobio nadimak „The Dream“.
Nasledio ga je E-type, koji je na svom čeličnom ramu nosio četvorotaktni motor zapremine 146ccm i snage 5.5 konja koji je mogao da razvije 50km/h. U oktobru 1951 E-type, druga generacija Dream-a, je dostigao proizvodnju od čak 130 primeraka dnevno. Prvi Cub model, za zvaničnim nazivom F-type izašao je iz fabrike 1952 godine. Koristio je onaj stari dvotaktni agregat od 50ccm kom je otklonjena većina nedostataka. Godinu dana nakon premijere Cub se proizvodio u 6500 primeraka mesečno što je predstavljalo neverovatnih 70% japanske porizvodnje motocikala. Sledeće godine na tržištu se pojavio novi model, J-type, poznatiji kao Benly što u prevodu sa japanskog znači ugodjaj ili udobnost. Imao je trostepeni menjač, a pokretao ga je četvorotaktni motor od 90ccm sa 3.8ks. Takodje su ga krasila i neka napredna rešenja kao što su ram od presovanog čelika i teleskopska prednja viljuška. Narednih nekoliko godina porizvodnja se zasnivala na različitim verzijama Dream i Benly modela čija je zapremina išla i do 350ccm, a 1954 godine, kao odgovor na kopije Vespe koje su se proizvodile u Japanu započeta je proizvodnja prvog skutera, modela Juno. Proizvodio se u dve verzije, sa motorima od 189ccm i 220ccm. Bio je opremljen novitetima kao što su elektro starter i vetrobran sa ugradjenim migavcima, ali je bio i veoma skup tako da je prizvedeno samo oko 6000 komada.
1957 je bila veoma važna godina u istoriji Honde pošto je te godine nastao njen prvi dvocilindrični model C70 Dream, koji je bio prethodnik veoma uspešnim tvinovima od 125 i 250ccm. U to vreme četvorotaktni tvinovi su bili veoma retki, a C70 je predstavljao odličan spoj dobrih performansi i ekonomičnog agregata jeftinog za održavanje. Naravno, primarni cilj pri razvoju ovog agregata bila je što veća krajnja snaga. C70 je razvijao 18ks pri, za to vreme prilično visokih 7400 obrtaja. Nasledio ga je C72 koji nije imao skoro nikakve promene osim što mu je ugradjen elektro starter, a 1959 je predstavljena i poslednja generacija Benly-ja nazvana C92 koju je pokretao jedan od najugladjenijih Hondinih agregata do tada, tvin zapremine 125 kubika koji je razvijao nešto preko 110km/h. Godinu dana pre poslednjeg Benly-ja Honda je proizvela verovatno najznačajniji motor u njihovoj istoriji. C100 poznatiji kao Super CUB (Cheap Urban Bike – jeftini gradski motocikl) koji se proizvodi i danas je najprodavanije vozilo u istoriji, po nekim podacima napravljeno u neverovatnih 50 miliona primeraka. Zašto je doživeo toliki uspeh? Jednostavno, CUB je objedinio sve što je ljudima bilo potrebno od malog motora. U to vreme svi motocikli tako male zapremine bili su dvotaktni, a CUB je uz ekonomičan i pouzdan četvorotaktni agregat dobrih performansi ponudio kupcima i poznati poluautomatski prenos, a sve je bilo upakovano u moderno dizajnirane oklope i što je najvažnije, sve je bilo jeftino. Godinu nakon pojavljivanja u Japanu počeo je i izvoz u SAD, a 1961 CUB se počeo sklapati u Taiwanu.
Nekoliko godina nakon što su počeli da osvajaju Američko tržište, čelnici Honde odlučili su da se oprobaju i u Evropi. U Amsterdamu, juna 1959 evropskom tržištu predstavljen je model C72. Privukao je veliku paznju svojim presovanim čeličnim ramom, inovativnim ogibljenjem, električnim starterom i dvocilindričnim motorom zapemine 247ccm napravljenim od aluminijuma. Najveći uspeh odživeo je u Velikoj Britaniji, gde su početnici bili primorani da voze motore zapremine do 250ccm, a on je uz malu potrošnju bio najbrži u klasi. Na opšte iznenadjenje, Mike Hailwood (Mike the bike) 1961 godine, vozeći Hondu, osvaja prvo mesto na trci Isle of Mann. Podstaknut tim uspehom, Soichiro odlučuje da ispuni svoju dugogodišnju želju – da se posveti motosportu. Neposredno nakon tog uspeha, Honda ostvaruje još jedan, možda i bitniji: reklamnom kampanjom „You meet nicest people on Honda“ (Najfinije ljude srećete na Hondi) gubi epitet „muškog i sportskog“ vozila i postaje prevozno sretstvo namenjeno svima, što značajno uvećava prodaju. U sledećih nekoliko godina proizvode se uglavnom do tada poznati modeli.
Započinje proizvodnja CB serije čiji prvi primerak, CB450 Twin, uprkos ogromnoj snazi ne postiže dobar uspeh, a onda 1969 na sajmu u Tokiju Honda predstavlja CB750 Four. Koliko je veliku pažnju privukao ovaj model dovoljno govori činjenica da su novinari prvi put upotrebili termin „superbike“ opisujući baš CB750. Njegovi najveći aduti bili su četvorocilindrični agregat zapremine 736ccm koji je razvijao za to vreme ogromnih 67ks i disk kočnice, koji su do tada bili korišćeni samo na takmičarskim motociklima. Uprkos tome imao je veoma nisku cenu, pa je postao žestoka konkurencija evropskim modelima. Sledeće godine usledeila je nova verzija CB750 sa još većom snagom čija je maksimalna brzina bila preko 190km/h. Sredinom 70ih počela je priozvodnja modela Amigo, malog i laganog dvotaktnog motora koji je bio jeftino prevozno sretstvo. Honda 1970 započinje proizvodnju off-road trotočkaša, ATC90 kojim se tržištu predstavlja nova vrsta vozila – ATV. Iste godine proizvodi se i model CL u tri kubikaže, 250, 350 i 450 kubika i mali čoper CM200 koji se uz prepravke proizvodio do 1986 godine.
Do 1975 godine trajalo je „zatišje“, bez novih modela, a te godine predstavljen je GL1000 Gold Wing, ogromna drumska krstarica, koja je stvorila ceo jedan novi turing pravac i postavila nove standarde za turing motocikle. Bila je teška celih 273kg, imala je dupli disk na prednjem točku, a pokretao ju je bokser zapremine 999ccm od 78ks. Gold Wing se proizvodi i danas, 33 godine nakon premijere, i predstavlja jedan od najboljih turera na svetu. Još uvek ga pokreće boxer, ali sada sa 6 cilindara, zapremine 1832ccm, a motor je opremljen satelitskom navigacijom, audio sistemom, vazdušnim jastucima i mnoštvom druge opreme...
Sledeće godine usledila je još jedna novost, CB750A, prvi veliki motocikl sa automatskim menjačem sa 2 brzine. Iste godine na tržište je izbačeno još 6 modela iz CB serije, zapremine od 125 do 750ccm. Nakon velike drumske krstarice, 1977 svetu je predstavljena i manja, GL500 Silver Wing koju je pokretao V-tvin od 496 kubika, puno manji motor od Gold Winga, ali dosta pristupačniji, a ipak dovoljno ozbiljan. Te godine najavljena je proizvodnja jednog od najbrutalnijih motora tog vremena, Honde CBX1000, sa rednim agregatom od 6 cilindara. Motor je zvanično predstavljen sledeće godine. Pri prvom pogledu na CBX-a u oči je upadao ogroman šestocilindraš i izduvni sistem 6 u 2 koji su svakog potencijalnog vozača terali da još jednom razmisli da li je sposoban da se nosi sa takvom grdosijom. Na žalost, CBX je bio veoma kratkog veka, zbog svoje cene i troškova vožnje i održavanja, ali je svakako jedna od svetlijih tačaka Hondine istorije. Još jedna bitna stvar koja se desila 1977 je otvaranje fabrike u Americi. Honda je 11. oktobra započela izgradnju, a samo 6 meseci kasnije, 3. aprila 1978 zvanično je otvoreno zdanje vredno 35 miliona dolara, prva japanska fabrika motocikala na tlu SAD, sa godišnjim kapacitetom od 60000 motora. Pored CBX-a najznačajniji proizvodi te 1978 bili su mali dvotaktni skuter PA50, prvi motor sa 3 ventila po cilindru i balans osovinom koji se koristio u CB400T i CX500, tvin koji će 1982 godine postati prvi Hondin motocikl sa turbo punjačem.
Preko svog trkačkog motora NR500 Honda 1979 svetu predstavlja jednu novinu, ovalne klipove, koji su kasnije našli primenu i u serijskoj proizvodnji kod NR750, ali nisu postigli uspeh na tržištu pa je kompanija odustala od daljeg ulaganja u njih. CB serija, koja sve vreme čini veliki deo proizvodnje i prodaje Honde 1982 dobija svog najvećeg predstavnika do tad, CB1100RD. Sledeće godine, svetu je predstavljen prvi CBR (F verzija), sa motorom od 400 kubika, i prvi Shadow, VT750. Prva sportska verzija CBR-a pojavljuje se 1986, i to u dve zapremine – 250 i 400 kubika. Jedan od tehnološki najnaprednijih motocikala koji je izašao iz Hondine fabrike, NR750 započinje karijeru 1987 godne. Na žalost, zbog svoje ekskluzivnosti koja za sobom vuče i veoma visoku cenu motor se slabo prodavao, tako da je doživeo samo jednu reviziju, 1992 godine i nakon toga proizvodnja je obustavljena. Danas je taj motor veoma redak, većina primeraka je u besprekornom stanju i ulepšava kolekcije strastvenih ljubitelja Honde.
Krajem 70ih i početkom 80ih Honda je započela proizvodnju (a i dan danas proizvodi) nekoliko serija motocikala koje zaslužuju bar da budu izdvojene:
XL – prvi model pod ovom oznakom, XL125S pojavio se 1976 godine. Bio je jedva nalik današnjem enduro motoru, sa jednocilindričnim, četvorotaktnim agregatom zapremine agregatom zapremine 124ccm koji je razvijao 12.5 konjskih snaga. Zapremina motora je u narednih 7 godina preko 185,200,250,350 i 500 kubika porasla na 600ccm, 1987 na osnovu ovog modela nastao je XL600V Transalp, a postoji i model veće zapremine, XL1000V Varadero.
XR – najstariji predstavnik ove serije je XR250R. Njegova proizvodnja je počela 1979 godine. Sa motorom zapremine 249ccm, koji je razvijao snagu od 30konja bio je znatno ozbiljniji od XL125. I njegova zapremina se vremenom menjala, varirala je od 125 do 650ccm.1988 počela je proizvodnja XRV750 Africa Twin, najpoznatijeg iz ove serije.
VF – u okviru VF serije Honda je početkom 80ih započela razvoj četvorocilindričnih agregata u V rasporedu.1982 godine pojavio se VF400F, prvi iz ove serije motocikala. Njegov motor zapremine 399ccm razvijao je 55,5 konja. U narednih nekoliko godina serija se „razgranala“ na nekoliko modela: Magna (kruzer), Sabre (naked) i Interceptor (sport-turer). Ta tri modela su se z različitim kubikažama proizvodila narednih nekoliko godina, a 1987 na scenu stupa VFR400R, turistički orjentisan sportski model. Iste godine se pojavljuje i njegov veći brat, VFR750F. Model od 400 kubika nestaje iz proizvodnje krajem 80ih, a 750icu 1998 smenjuje VFR800 koji se još uvek proizvodi i važi za jedan od najkvalitetnijih motora jer mašine VFR-a prelaze i preko 200000km.
CBR – iza ove oznake krije se serija Hondinih sportskih motocikala. Kao što smo već rekli, prvi model, CBR400F pojavio se 1983 godine. Prvi čistokrvni R nastao je 1986 (CBR400RR), a godinu dana kasnije njegov stariji brat, CBR600 Hurricane, i ostatak japanske konurencije počeo je da postavlja nove smernice u daljem razvoju sportskih motocikala. Njega je 1989 zamenio model CBR600F čijih se nekoliko generacija smenilo u sledećoj deceniji, i to ovim redom: F 1989-1990, F2 1991-1994, F3 1995-1998, F4 1999-2000, pa se onda vratila oznaka F 2001-2004, a paralelno sa njom proizvodila se i F4i. Motori iz F serije su se takodje pokazali kao veoma kvalitetni i pouzdani. Paralelno sa 600ticama koje su bile na pola izmedju R-a i sport-turera Honda je pravila i CBR900RR, čistokrvni sportski motocikl.Iako nosi oznaku 900 kubikaža je nikad nije bila ni približno 900ccm već se proizvodila u zapreminama 893ccm (1992-1995), 919ccm (1996-2000), 929ccm (2001) i 954ccm (2002-2003). 2003 počinje proizvodnja CBR600RR a 2004 CBR1000RR i ti modeli su i danas vrhunac Hondine ponude. Na polju velikih sport-turera Hondu je u periodu 1989-1997 predstavljao CBR1000F kog je 1996 smenio CBR1100XX.
|
